David, 5 godine
DAVID SE ZA USKRS VRATIO KUĆI
“Molim te drži me za ruku, zajedno da odemo do mašine za snagu. Na toj mašini ja ću dobijati snagu.” Ovim rečima nas je dočekao petogodišnji David Domazetovski, speremajući se da krene na poslednji, tridest i prvi zračni tretman na akceleratoruTrilogy, u bolnici “Adžibadem Sistina”.
Tog jutra David je ustao tri časa ranije, kako bi završio sa terapijom, da bi se, posle četvoromesečnog lečenja u Kliničkoj bolnici “Adžibadem Sistina”, vratio kući, u Bitolj. Čvrsto stisnitih ruku, stigosmo na odeljenju za radioterapiju naTrılogy. On je odmah pozvao fizioterapeutkinje, odgovorne za njegovu terapiju; “Gde je Jasin da mi stavi Zorovu masku”, tražio je David fizičara koji je pripremao masku koju je, zbog preciznosti pri tretmanu, morao da nosi, i zračenje je započelo. Kad se vratio u sobutamo ga je već čekao prof. d-r Jovica Ugrinovski. Zagrliše se jako iDavid mu obeća da će se ponovo vratiti kako bi zajedno igrali fudbal.
Tumor na mozgu bio je veličine jajeta
David Domazetovski je 22. Decembra 2014, posle dijagnoze da na mozgu ima tumor veličine jajeta, bio urgentno hospitalizovan. I pored visokog rizika od bilo kakve intervencije, prof d-r Ugrinovski je tumor uspešno odstranio.
“Ako bi se pridržavali medicinskih pravila, David nije trebao da se operiše. To vam je kao da operišete mrtvog čoveka. No moj instinkt i iskustvo dali su mi za pravo, bez obzira što su šanse za njegovo preživljavanje bile ravne nuli. Šta je bilo presudno u mojoj odluci da uđem u operacionu salu? Presudila je potreba za brzu intervenciju. Činjenica da se njegovo stanje pogoršalo dva časa iza ponoći, a da smo mi u operacionu salu ušli u tri ujutru, davalo mi je nadu da ću ga izlečiti. Operacija je trajala skoro četri časa, izvadili smo tumor i počela je višemesečna golgota.
Daga skinemo sa aparata, da počne smaostalno da diše, da počne da pokreće ruke I noge. Uključene su bile sve ekipe, prenstveno anesteziolozi, fizikalna terapija”, objašnjava d-r Ugrinovski.
Posle 45 dana David je otvorio oči
Majku Anu, oca Mihajla i ceo personal ni jednog dana nije napuštala iskra nade da će David otvoriti oči.
“Četrdeset i pet dana je bio na aparatima a mi smo čekali da se probudi. Bili smo optimisti, verovali smo, nismo gubili nadu. Tešili smo se mišlju da to tako treba da bude, da je to normalno. Svakog jutra u osam ulazili smo u njegovu sobu, pozitivni i nasmejani. Neprestano smo mu govorili, pevali, puštali muziku. Sav personal mu je bio naklonjen, atmosfera je bila kao da se ništa loše ne događa. Imali smo Profesorovu dozvolu da stalno bdimo nad njim, da mu pričamo da ga bodrimo. Jednostavno, da oseća naše prisustvo. I profesor Ugrinovski je dolazio svaki dan, isčekujući da se naš David zakašlje. Jednog dana, dok smo snjim razogarali, David se zakašljao. Kad je za to doznao, profesor dotrča i na sav glas uzviknu Bravo! Bio je neobično srećan. To su bili trenuci koje smo dugo I čežnjivo čekali. David je prebrodio sve. Četrdeset i petog dana počeo je da otvara oči, priseća se uplakana Davidova majka Ana…
Od toga dana David se hrabro borio. Svakaoga dana njegovo zdravstveno stanje se poboljšavalo. No, sada ga očekuje nova bitka. Kroz nekoliko nedelja David treba da se vrati u bolnicu kako bi bio podvrgnut hemoterapiji.
Danas je najvažnije bilo da se David vrati kući. Sa nestrpljenjem je čeko da vidi iznenađenje koje mu je spremila njegova straija sestrica. Sa majkom i tatom sakupili su igračke, koje je na poklon dobio od bolničkog personala, i krenuli put Bitolja.
Bolnica Adžibadem Sistina”nam je obezbedila besplatnu terapiju na Тrılogy
“NIkada nećemo moći da se odužimo, menandžmentu I medicinskom personalu Bolnice “Adžibadem Sistina” za sve što su učinili za nas. David je zaista bio njihov miljenik. Nisu dopuštili da mu bilo šta nedostaje. Naš višemesečni boravak u bolnici bio je besplatan. Oni su pokrili i troškove zračenja na Trilogy.
Bolnica je za Davidovo lečenje besplatno obezbedila najbolje uslove, a i mi, da bi smo stalno bili uz njega, dobili smo kvalitetan smeštaj, objašnjava Davidova majka Ana Domazetovska.
