Karcinom na želucu

Karcinom na želucu je drugi najčešći tip karcinoma kod nas. Međutim u SAD se ne rangira ni u prvih deset. Ova razlika je prisutna u svim razvijenim i nerazvijenim zemljama. Razlog je tzv. helikobakter pilori (Helicobacter Pylori) bakterija.

Šta predstavlja?

U našoj zemlji incidenca karcinoma želuca u 1999 godini kod žena, rangirana je na drugom mestu, odmah iza karcinoma dojke, dok je kod muškaraca iza karcinoma pluća. U SAD, prema podacima Nacionalnog instituta za zdravlje iz 2005 god., karcinom na želuca, među najčešćim tipovima karcinoma, ne rangira se niti u prvih 10. Ova razlika je prisutna u svim razvijenim i nerazvijenim zemljama. Najčesće, karcinom na želucu je vezan sa infekcijom helikobakter pilori bakterijom.

• helikobakter pilori je bakterija koja živi u gastričnoj sluzi i prenosi se oralno. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, (World Health Organization – WHO), h. pilori je glavni krivac, ili broj jedan karcinogen u pojavi karcinoma na želucu.
• Eradikacija h. pilori (eradikacija antibioticima) može u značajnoj meri smanjiti incidencu karcinoma na želucu. Takođe, smatra se da bi se na taj način u potpunosti mogla da spreči pojava karcinoma na želucu.

Koji su simptomi?

• Karcinom na želucu je lukava bolest i simptomi se javljaju kada je bolest u naprednoj fazi. Sa druge strane, ukoliko se jave simptomi, isti su karakteristični za mnoge druge bolesti i zato se lako ignoriraju od strane pacijenata i lekara.
• Najčešći simptomi i znaci karcinoma na želucu su: gubljenje težine (60%), bolovi u stomaku (50%), gađenje i povraćanje (35%), anoreksija (30%), teškoće pri gutanju (25%), krvarenje (20%), rana sitost (15%), bol kao čir (15%). 5% pacijenata sa naprednom fazom karcinoma na želucu nema nikakvih simptoma.

Kako nastaje kancer na želucu? Dali je bitna porodična istorija?

Genetske karakteristike, kao i ekološki faktori imaju uticaja u razvoju mnogih vodećih bolesti, uključujući i karcinom na želucu. U principu, karinom na želucu se javlja slučajno, ali prihvaćeno je da se u 10% slučajeva prenosi u porodici. Lica čiji su rođaci od prvog kolena (majka, otac, braća, sestre) oboleli od karcinoma na želucu imaju 2-3 puta veće šanse da obole od ove bolesti za razliku od ostalih koji u porodici nemaju obolelog od karcinoma na želucu. Najpoznatiji primer je karcinom na želucu porodice Bonaparta. Francuski general i državnik Napoleon Bonaparta, njegovi otac i deda, umrli su od karcinoma na želucu. Ipak, da bi se prihvatilo da je karcinom na želucu nasledna bolest, potrebno je da se ispune tri uslova:

1. Ukoliko u porodici ima najmnanje tri slučajeva karcinoma želuca, od kojih su najmanje dvoje rođaci prvog kolena.
2. Ukoliko postoje oboleli od karcinoma na želucu u najmanje dve uzastopne generacije.
3. Ukoliko jedan od oboljenih u porodici sa karcinomom na želucu ima ispod 50 godina.

Kako se dijagnosticira?

Karcinom na želucu se najčešće javlja kao problemvarenja. Zbog toga se događa da se ovaj simptom može dugo zanemarivati od strane pacijenta. Iako pacijenat ima ove simptome u ranoj fazi bolesti, lekari neke pacijent leče lekovima protiv gastritisa ili čira, čime se odugovlači sa terapijom koja se treba primenjivati u prvom stadijumu, kada su i rezultati terapije najuspešniji. Iz ovih razloga, ako postoje gorenavedeni znaci i simptomi, pacijentu treba da se uradi gastroskopija kako bi se isključila mogućnost da je reč o karcinomu na želucu. Najefektivniji metodi za dijagnozu karcinoma na želucu su gastroskopija i biopsija.

Kako se leči?

Efikasan i dugotrajan tretman karcinoma na želucu je hirurška intervencija, koja povećava stopu preživljavanja pacijenta ukoliko se uradi u ranijim fazama bolesti. U zemljama Dalekog Istoka (Japan, Kina, Tajvan, Južna Koreja), gde je karcinom na želucu najzastupljeniji, napravljena su značajna dostignuća u otkrivanju i lečenju bolesti u ranoj fazi. U Japanu, sprovođenjem skrining testova, stpa otkrivanja karcinoma na želucu je iznad 70 procenata. Međutim u našoj zemlji i u zapadnim zemljama, ova stopa je manja od 20 procenata. U jednoj studiji sprovedenoj u Turskoj, navodi se da je samo kod 4% pacijenata napravljena operacija dok je bolest bila u ranoj fazi. Ova ozbiljna razlika se reflektuje na stopu preživljavanja pacijenata nakon terapije. Primena radioterapije i hemoterapije kod karcinoma na želucu je vrlo ograničena. Obično se primenjuje pred ili posle operacije. Kod nekih pacijenata kojima nije pomogla operacija, hemoterapija i radioterapija se koriste u palijativnoj svrsi.

Drugi faktori rizika za pojavu karcinoma na želucu

• Helikobakter pilori, genetske karcinomteristike, kao i ishrana povećavaju rizik od karcinoma na želucu.
• Kod određenih profesija incidenca karcinoma može biti veća. Rudari, radnici koji rade sa gumom ili azbestom ili u proizvodnji gume i petrohemijskih proizvoda imaju veći rizik da obole od karcinoma na želucu no ostali.
• Pacijenti koji su imali operaciju za benignu gastričnu bolest i kod pacijenata koji su imali gastričnu sekreciju žuči i gušterače iznad normalnog nivoa, tokom godinapovećava se rizik od razvoja karcinoma na želucu.
• Prvih 2-5 godina nakon operacije, rizik karcinoma želuca je triputa veći.
• Kod lica koja počinju sa pušenjem u ranoj mladosti, kao i kod hroničnih alkoholičara, rizik da obole od karcinoma na želucu je i do 2 puta veći .

Zdrava ishrana je prevencija za karcinom na želucu

• Sveže voće i povrće
• Antioksidansi (vitamin C, beta-karotin, alfa-tokoferol, selen)
• Zeleni i crni čaj (polifenoli)
• Nefermetirana soja
• Sveža riba

Štetni faktori

• So
• Nitrati (hrana, konzervansi, aditivi, voda za piće)
• Nitriti, nitrozamini
• Fermentirana soja
• Kuvano meso na visokoj temperaturi
• Stara zrna, semena (aflatoksin)
• Pržena hrana i prekomerna konzumacija crvenog mesa